30

Sadašnja nevolja

¹»A sada, gle, podruguju semnomeljudi po ljetima mlađi od menekojih oce ne bih bio metnuoni s ovčarskim psima stada svojega. 2•Job 24, 4²Ta što će mi jakost ruku njihovihkad im muževna ponestane snagaispijena glađu i oskudicom?• ³Glodali su u pustinji korijenjei čestar opustjelih ruševina. 4•Job 24, 24+⁴Lobodu su i s grmlja lišće brali,kao kruh jeli korijenje žukino.• ⁵Od društva ljudskog oni su prognani,za njima viču k’o za lopovima. ⁶Živjeli su po strašnim jarugama,po špiljama i u raspuklinama. ⁷Urlik im se iz šikarja dizao;po trnjacima ležahu stisnuti. ⁸Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih,bičevima su iz zemlje prognani. 9•Job 16, 7–11•Tuž 3, 14•Ps 69, 13⁹Rugalicom sam postao takvimai njima sada služim kao priča!• ¹⁰Gnušaju me se i bježe od mene,ne ustežu se pljunut’ mi u lice. 11•Job 29, 20+¹¹I jer On lûk mi slomi i satrije me,iz usta svojih izbaciše uzdu.• 12•Ps 109, 6•Zah 3, 1¹²S desne moje strane rulja ustaje,noge moje u bijeg oni tjeraju,put propasti prema meni nasiplju.• ¹³Stazu mi ruše da bi me satrli,napadaju i ne brani im nitko, ¹⁴prolomom oni širokim navirui kotrljaju se poput oluje. ¹⁵Strahote sve se okreću na mene,mojeg ugleda kao vjetra nesta,poput oblaka iščeznu spasenje.

16•Job 16, 12–17¹⁶Duša se moja rasipa u meni,dani nevolje na me se srušili.• ¹⁷Noću probada bolest kosti moje,ne počivaju boli što me glođu. ¹⁸Muka mi je i halju nagrdilai stegla me k’o ovratnik odjeće. ¹⁹U blato me je oborila dolje,gle, postao sam k’o prah i pepeo. ²⁰K Tebi vičem, al’ Ti ne odgovaraš;pred Tobom stojim, al’ Ti i ne mariš. ²¹Prema meni postao si okrutan;rukom preteškom na me se obaraš. ²²U vihor me dižeš, nosiš me njime,u vrtlogu me olujnom kovitlaš. ²³Da, znadem da si me smrti predao,saborištu zajedničkom svih živih. ²⁴Al’ ne pruža li ruku utopljenik,ne viče li kad padne u nevolju? ²⁵Ne zaplakah li nad nevoljnicima,ne sažalje mi duša siromaha? ²⁶Sreći se nadah, a dođe nesreća;svjetlost čekah, a gle, zavi me tama. ²⁷Utroba vri u meni bez prestanka,svaki dan nove patnje mi donosi. ²⁸Smrknut idem, al’ nitko me ne tješi;ustajem u zboru – da bih kriknuo. ²⁹Sa šakalima sam se zbratimioi nojevima postao sam drugom. ³⁰Na meni sva je koža pocrnjela,i kosti mi je sažgala ognjica. ³¹Tužaljka mi je ugodila harfu,svirala mi glas narikačâ ima.«