22

Prispodoba o svadbenoj gozbi

(Lk 14, 15–24)

¹1∥Lk 14, 16–24•Mt 8, 11+; Izr 9, 1–6Isus im ponovno prozbori u prispodobama:∥ • ²»Kraljevstvo je nebesko kao kad neki kralj pripravi svadbu sinu svomu. ³3•Mt 21, 34Posla sluge da pozovu uzvanike na svadbu. No oni ne htjedoše doći.• ⁴Opet posla druge sluge govoreći: ‘Recite uzvanicima: Evo, objed sam ugotovio. Junci su moji i tovljenici poklani i sve pripravljeno. Dođite na svadbu!’« ⁵»Ali oni ne mareći odoše – jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom. ⁶Ostali uhvate njegove sluge, zlostave ih i ubiju. ⁷7•Mt 21, 35Nato se kralj razgnjevi, posla svoju vojsku i pogubi one ubojice, a grad im spali.«• ⁸»Tada kaže slugama: ‘Svadba je, evo, pripravljena, ali uzvanici ne bijahu dostojni. ⁹9•Otk 19, 7Pođite stoga na raskrižja i koga god nađete, pozovite na svadbu!’«• ¹⁰10•Mt 13, 38; Mt 13, 47»Sluge iziđoše na putove i sabraše sve koje nađoše – i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostiju.• ¹¹Kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji ne bijaše odjeven u svadbeno ruho. ¹²12•Otk 19, 8Kaže mu: ‘Prijatelju, kako si ovamo ušao bez svadbenoga ruha?’ A on zanijemi.• ¹³13•Mt 8, 12+Tada kralj reče poslužiteljima: ‘Svežite mu ruke i noge i bacite ga van u tamu, gdje će biti plač i škrgut zubi.’• ¹⁴Doista, mnogo je zvanih, malo izabranih.«

Porez caru

(Mk 12, 13–17; Lk 20, 20–26)

¹⁵15∥Mk 12, 13–17; Lk 20, 20–26Tada farizeji odoše i održaše vijeće kako da Isusa uhvate u riječi.∥ ¹⁶16•Lk 11, 54Pošalju k njemu svoje učenike s herodovcima da ga upitaju: »Učitelju! Znamo da si istinit te po istini putu Božjem učiš i ne mariš tko je tko jer nisi pristran.• ¹⁷Reci nam, dakle, što ti se čini: je li dopušteno dati porez caru ili nije?« ¹⁸Znajući njihovu opakost, reče Isus: »Zašto me iskušavate, licemjeri? ¹⁹Pokažite mi porezni novac!« Pružiše mu denar. ²⁰On ih upita: »Čija je ovo slika i natpis?« ²¹21•Rim 13, 7Odgovore: »Carev.« Kaže im: »Podajte dakle caru carevo, a Bogu Božje.«• ²²Čuvši to, zadive se pa ga ostave i odu.

Uskrsnuće mrtvih

(Mk 12, 18–27; Lk 20, 27–40)

²³23∥Mk 12, 18–27; Lk 20, 27–40Toga dana pristupiše k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaše ga:∥ ²⁴24•Pnz 25, 5+; Post 38, 8»Učitelju, Mojsije reče: Umre li tko bez djece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom te podigne porod bratu svomu.• ²⁵Bijahu tako u nas sedmorica braće. Prvi se oženi i umrije bez poroda ostavivši ženu svom bratu. ²⁶Tako i drugi i treći, sve do sedmoga. ²⁷A nakon svih umrije i žena. ²⁸Kojemu će dakle od te sedmorice biti žena o uskrsnuću? Jer sva su je sedmorica imala.« ²⁹Odgovori im Isus: »U zabludi ste jer ne razumijete Pisama ni sile Božje. ³⁰30•Mudr 5, 5; Kol 1, 12+Ta o uskrsnuću niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebu.• ³¹A što se tiče uskrsnuća mrtvih, zar niste čitali što vam reče Bog: ³²32•Izl 3, 6Ja sam Bog Abrahamov, Bog Izakov i Bog Jakovljev? Nije on Bog mrtvih, nego živih!«• ³³Čuvši to, mnoštvo osta zaneseno njegovim naukom.

Najveća zapovijed

(Mk 12, 28–34; Lk 10, 25–28)

³⁴34∥Mk 12, 28–31; Lk 10, 25–28•Iv 13, 34–35+A kad su farizeji čuli kako ušutka saduceje, okupiše se,∥ • ³⁵a jedan od njih, zakonoznanac, da ga iskuša, upita: ³⁶»Učitelju, koja ja zapovijed najveća u Zakonu?« ³⁷37•Pnz 6, 5A on mu reče: »Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim.• ³⁸To je najveća i prva zapovijed. ³⁹39•Lev 19, 18Druga, ovoj slična: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga.• ⁴⁰40•Rim 13, 8–10; Gal 5, 14O tim dvjema zapovijedima visi sav Zakon i Proroci.«•

Krist, sin i Gospodin Davidov

(Mk 12, 35–37; Lk 20, 41–44)

⁴¹41∥Mk 12, 35–37; Lk 20, 41–44Kad se farizeji skupiše, upita ih Isus:∥ ⁴²»Što mislite o Kristu? Čiji je on sin?« Kažu mu: »Davidov.« ⁴³43•2 Sam 7, 1+; Mt 9, 27+A on će njima: »Kako ga onda David u Duhu naziva Gospodinom, kad veli:•

44•Ps 110, 1; Mt 26, 64; Dj 2, 33+; Dj 2, 34; Heb 1, 13⁴⁴Reče Gospod Gospodinu mojemu:‘Sjedi mi zdesnadok ne položim neprijatelje tvojeza podnožje nogama tvojim?’•

⁴⁵Ako ga dakle David naziva Gospodinom, kako mu je sin?« ⁴⁶46∥Mk 12, 34; Lk 20, 40I nitko mu nije mogao odgovoriti ni riječi, niti se od toga dana tko usudio upitati ga bilo što.∥